Nedavno sam na jednom forumu odgovarao na pitanje vezano za iskustva ljudi sa ovih prostora kod pronalska posla u inostranstvu i šta kada se ode u stranu zemlju. Napisao sam kratak odgovor pa bi možda bilo zanimljivo/korisno i ljudima koji nisu na tom forumu da pročitaju jedno od iskustava.
Citiram post:
1. Proces dugo traje – čak i ukoliko imaš firmu koja je spremna da te zaposli u istom momentu slobodno računaj na bar 4 meseca pre nego što stvarno počneš da radiš u toj firmi. Da bi dobio radnu/boravišnu dozvolu potrebno je da se ima potpisan ugovor sa firmom u koju dolaziš, a tek nakon toga se skuplja i ostala dokumentacija, prevodi se na jezik zemlje u koju ideš kod ovlašćenog prevodioca, i podnosi se zahtev za boravišnu vizu. Obrada tih vrsta viza traje od 8 – 12 nedelja zavisi od zemlje. Kada se konačno dobije viza i ode se u tu zemlju još uvek se ne možeš zvanično zaposliti već se moraš prijaviti. Da bi se prijavio moraš da imaš adresu na koju ćeš se prijaviti.
2. Prijava i početak rada – Ja sam se prijavio na adresu hotela jer je bio pravi pakao pronaći stan u zemlji čiji jezik ne znaš.
Kada se prijaviš, trebaš da središ osiguranja i birokratiju sa firmom i možeš početi raditi. Ovo je ukratko ali samo da znaš da je komplikovan proces i sem ako nemaš nekoga ko je spreman baš da ti izađe u susret biće šetanja i neizvesnosti. Meni je ok prošlo jer sam se na vreme o svemu informisao, tako da isti savet dajem tebi
3. Skupo je – Da bi se upustio u avanturu pronalaska posla u inostranstvu rekao bih da je potrebna minimalna ušteđevina od 5000 evra ukoliko ti firma neće plaćati prvu ratu za stan, avionske karte, kauciji za stan koja je u evropi do 3 mesečne rate za stan i ostale troškove života. Još kada na to dodamo ona 4 meseca ni na nebu ni na zemlji u nekim scenarijima može biti jako komplikovano sa finansijske strane.
4. Druga kultura, drugi narod – prvih par meseci je poprilično usamljenički tako da treba biti spreman i na to. Naravno sve zavisi od čoveka i okruženja u koje dolazi. Ako ide familija/devojka sa tobom onda je dosta lakše.
5. Posao – ako je firma spremna da prođe kroz čitav ovaj dug, skup i ponekad bolan proces onda će ti svakako na poslu biti super, jer niko ne bi prošao sve to da bi doveo čoveka i na kraju ne bi imao planove sa njim. Uglavnom, posao na kraju ispadne najmanji problem pored silne birokratije, traženja stanova i otuđenosti.
Sve u svemu, nakon 6-7 meseci, kuliraš u lepom stanu sa familijom, radiš posao koji voliš i smišljaš šta ti je sledeće činiti
Neke zemlje poput Danske a mislim skoroi Italije traže da se zna jezik pre nego što se dobije viza tako da se treba raspitati i za Španiju kako stoje stvari. u nemačkoj nije potrebno znati jezik, ali zato članovi porodice (supruga) koji dolaze moraju položiti A1.
No, gledaj da od firme izvučeš što više jer sve mnogo košta. Plaćena avionska karta, hotel za prvih mesec dana, kaucija za stan mnoooogo pomažu.
Što se tiče ugovora, uglavnom se ugovara bruto plata tako da je preoručljivo saznati prosečnu platu u zemlji ili nekoga ko radi tamo i da kađe koliko mu ostane na kraju meseca. Imaju i online kalkulatori koji računaju šta ostane posle poreza. Pored same plate, bonusi, slobodni dani i ostale trice su jako bitni no sada da ne ulazim u to, to već sigurno 99% ljudu koji posećuju devprotalk zna bolje od mene … Takođe, u zavisnosti u koju poresku grupu upadneš mogu biti značajne razlike u primanjima (osoba sa dva posla, samac, oženjen, oženjen sa decom, dali žena radi ili ne… – mnogo varijanti i svaka nudi novu klasu poreza – mislim da u nemačkoj ima 6 klasa – 6. je najgora oderu ti pola plate bez pardona).
Ukoliko ima pitanja, verovatno mogu da pomognem pogotovo ako je u pitanju Nemačka.
