Nekada davno…

Noć je padala na mali gradić Šipovo.

Nije se plašio. Naprotiv, čak je i uživao u pogledu na mračnu šumu koja se prostirala iznad njegove kuće i zvukovima koje su stvarali cvrčci i ptice. U tim situacijama bi osetio izuzetnu razdraganost i prijatan osećaj jeze, koji bi poput munje brzo prošao kroz njega, duž kičme, i naterao ga da se strese.

Duboko je udahnuo sveži večernji vazduh i polako ga izdušući na usta i nos skrenuo je pogled niz ulicu. Mačka prelazi put i ulazi u komšijsku baštu. Ne, nije njegova.

10/07/2014 by Milan